МОЈЕ СТАРЕ НОВЕ

ПРЕ*НОВЕ

Многе ствари сазнајемо

знатно касније. Да ли би

било исто, да их схватамо

бар само мало – раније?

У свом плутајућем времену

увек обнављамо исту жељу!

*   *   *

СРЕЋНА (Н)ОВА

Први јануар,

Нова година,

неком тек – пета,

неком педесет и пета...

Нова деценија,

десет менија,

сваки ко премија,

чаробна хемија...

Нови век

траје навек,

а почиње тек.

Живот је прек...

Век животни.

Радни век.

Век трајања.

Љубави век...

Јануар први,

година Нова,

жеља до крова,

у очима врви...

Миленијум нови,

трећи; није први,

некуд одвећ жури,

не плива, не гњури...

Нова година

дође и прође,

и горчина и милина...

Пролазност нас глође.

На лицима смех:

чистота ил' грех(?),

јесте или није(?);

осмех све прекрије...

Први јануар.

Нова година.

Кол'ко год лета,

коме то смета...!?

Неком педесет и пета,

исто је за цео свет,

ретко коме стота,

а неком тек – пета...!

*   *   *

(Д. П, јутро на паркингу, поглед из аутомобила, десетак минута,

на Карабурми, Београд - 26.12.2014)

ПОСЛЕ*НОВЕ

Мамурлук након „најдуже ноћи“,

исцрпљеност годином прошлом,

осећај неиспаваности и немоћи...

Лечимо годином Новом – дошлом!