ГОСПОДИНОВИХ „ДВАДЕСЕТ&СЕДАМ“

Није за млађе од ~ 17... Двосмислене „ноћне море“ и (не)јасне – мере!? Само је сан... АаАа, није оно што (би)сте прво помислили!

*

На самом почетку, да вас не бих држао у неизвесности, тачно је да сам мислио на центиметре а не на године... И да, одма, отклонимо још једну неизвесност: реч је о сну, о правој „ноћној мори“... Дакле, ако се ово што ћете (сада) прочитати, може назвати проблемом, онда свакако тај „проблем“ није био у – јави; већ, у сну!

Господин, којег ћемо да (о)поменемо, „јунак“ је сопственог јединственог и непоновљивог ноћ(н)оморног сна... А, да ли би о истом овом или веома сличном „сно..проблему“ могли да сањају и многи други, еЕе, то је већ сасвим друга „научна дисциплина“... 'Ајд', да решимо, још на самом почетку читања, и трећу „неизвесност“: који (или шта) је проблем када неки мушкарац има... целих „двадесет&седам центиметара“... Али, молим вас, само полако... – само без журбе...(!?)

Прво..., мада не и најважније, „проблем“ је највише у „угуравању“... Тешко му је да (про)на(и)ђе (на) довољну ширину, како би и у дубини (што) „дубље“ уживао, како год!?... Када је (пре)тесно, онда увек може нешто да „(на)пукне“... И, како народ вели: „Оде маст у пропаст!“... Онда се (такав мушкарац), обично, опредељује за што шире, а истовремено, што плиће... Као, да му нема друге...! И нема, видећете!

Друго..., не баш толико (не)важно, чим науми некога да (у)пита нешто, вероватно мало и неспретно, с тим центриметрима у вези, било неку женску или мушкарца, углавном га гледају некако чудно и с неверицом, још на пола реченице коју је заустио... Избече очи, падне им доња вилица, осврћу се око себе, као: да ли још неко слуша; не вреди... Преплави их срамежљивост... Баш, не вреди...!

Може он да прича било шта, не вре..е..ди, нико га не слуша, само га непријатно загледају, кол'ко да дискретно осмотре да ли се на његовој спољашњости нешто „особено“ примећује... Шта ли...!? Час га гледају у нос, а час у стопала..., а накратко „ручну“ подижу и у средишњем делу тела, око међуножја..., као да онако (по)народски траже потврду господинових изречених и (чак) неизречених речи...

Треће..., најмање важно, неизоставна (не)радозналост, као и у тактици савремене фудбалске игре када једни увек „прилазе на игру“ а други се „одмичу од лопте“, па се ствара привидан утисак о повећаној покретљивости екипе... Чим се лопта помери, онда они који су се затекли далеко прилазе а они који су тек пришли одмичу... И, тако, у недоглед... Али, у фудбалу има и довољно других адута како да се дође до многих бодова и трофеја...

Међутим, господинових „двадесет&седам“ нема баш никакве везе с фудбалом... Хм, знатно су му мање шансе. (Поготово у сопственом сну!) Можда би имало мало резона с атлетиком, јер за тих „неколико“ центиметара вишка, могао би увек да буде у благој предности у односу на остале (су)такмичаре... Но, да не наводимо даље разлоге „забринутости“ нашег главног јунака, ионако их је у кратком сну било довољно...

Знате(?), можда, ону прич(иц)у..., још само то да чујете: Када је неко (једанпут) толико „жестоко“ нешто сањао и, пошто је увек имао навику да „искаче“ из кревета удесно и десном ногом, јер ни не може другачије од зида, и када би га (касније) питали шта је сањао, он се ничега није сећао... Наравно, није се сећао јер би свом снагом угазио у лавор допола напуњен водом, којег је увече, пред спавање, заборављао да склони од кревета. Јер, „седећки“ би га успављивала топлина воде с миришљавом купком, а после, током ноћи, вода би се сасвим охладила...

Није му било пријатно, када би ујутро нагазио у „мокро“, али то би га у делићу секунде расанило..., срећа па никад није превртао лавор, јер му је „позиција устајања“ била слична оној синоћној када се прилично уморан строваљивао у кревет, с полувлажним ногама... И, тако би одма чврсто заспао... Ако знате ту причу која није ни (полу)сан ни (полу)јава, више као виц, биће вам мало лакше да схватите и ову данашњу причу о сну господина који је имао... „двадесет&седам“ центиметара... (Мала „помоћ пријатеља“!) Па..., добро, нећу (више) да дужим...(!?)

Поздрав из Врњачке Бање.
Мислим да вам је овај господин на фотки
већ добро познат. Он "воли да сања"...!

То је био (управо) тај господин, тај што је имао поменуту „ноћну мору“, што га је откако „зна за себе“, мучило оних „двадесет&седам центиметара“... Само је он, с таквим „мерама“, могао и да сања тако нешто туробно...

Јер, одма, намеће се питање: Како би уопште могао да „угура“ своја стопала дугачка двадесет и седам центиметара у мали лавор... А како тек у нек(акв)у канту, када пожели да „бања ноге“ све до (испод) колена... Кад је мали и плитак лавор, када је недовољно широко дно лавора, онда не би могло ни довољно топле воде да се у њега наспе, а тада се вода брзо и (о)хлади, па мора да је топлу долива... То би ми више личило (а ваљда и вама!?) на малтретирање, него на уживање...

Ако би понекад узимао, а то је много волео, ону већу пластичну канту, ону од фарбе за кречење, од двадесетак литара, која је елипсастог облика, онда би му требало „пола бојлера воде“ да је напуни, па је било лакше (и оптимално) напунити каду и цео се „бањати“. Још у егзотичној одабраној миришљавој пени... Зар, не...!?

Да ми је неко причао, онако, изнебуха, какве неко може да има проблеме ако су му стопала дугачка преко двадесет и седам центиметара (отприлике број патика 45-46-47), не бих обраћао толико пажње, можда не бих ни поверовао... Али, када сам чуо да је о сну реч, онда „верујем“, јер у снове (баш баш) верујем – (нај)више! (Ц..ц..ц...!!!)