РИО ДЕ РИПАЊ

Оде фудбалски санак пусти, не одосмо на 20. Светско првенство у фудбалу, у Бразил, од 12. јуна до 13. јула 2014. године. Разлози су добро познати, боље да их овде не наводимо. Било је свега и свачега, али највише недовољно добре фудбалске игре. Боље рећи, превише игре „фудбалском игром“. Наравно, играчи су најмање криви, њих је изгледа „неко други“ бирао у тим?! И, стварно, када је о (не)струци реч, боље да овде одмах (за)станемо!

Идуће године, у јуну, статуа Исуса, позната и као статуа Христа Спаса, на брду Коркораду, највишег симбола бившег бразилског главног града Рио де Жанеира, свима нам позната, „пожелеће“ фудбалску добродошлицу, припадницима неких других фудбалских репрезентација, не и националном фудбалском тиму Србије. Не тако давно Бразилци су наше фудбалере називали „европским Бразилцима“, али та времена су сада прошлост.

Највећи стадион на свету Маракана, најфудбалскија пешчана плажа Капакабана, најчудеснији љубитељи фудбалске игре и навијачи Кариоке, око дванаест милиона становника у окружењу Рија, непревазиђени карневали..., и неслужбена химна града „Чудесан град“, представљаће за Србе само примамљиву туристичку дестинацију, обогаћену „накићеним“ фудбалским гостима посматрачима Светског првенства у фудбалу 2014, и заставама земаља учесница из свих крајева света.

Међу неким истакнутим фудбалерима који се нису са својим националним тимовима пласирали на Првенство, а од њихових имена сачињен је „виртуелни“ тим неучесника, налазе се и наша двојица фудбалера, имена нису битна. То су више утешна „медијска пражњења“ или „со на рану“ почаствованима тог изабраног тима, без селектора.

Да поменемо само да смо непласманом на Светско првенство остали и без селектора, отишао је, што многи сматрају једним од првих већих и значајних „појачања“ нашег националног тима, већ за прве следеће квалификације – Европско првенство. Јер, очигледно, није био дорастао за селекторски и одговоран тренерски посао... Ко је следећи?

*

И, тако, уместо да идућег лета господњег навијамо за наше „орлове“, да обострано уживамо у чарима фудбала и лепотама Бразила, с разлогом, остаје нам да током дуге хладне зиме добро промислимо, уз приоритетно питање: „Фудбалски, ГДЕ СМО?! “. Уствари, одговор (и) није баш толико тежак. Потражимо га, у миру, на брежуљцима и ливадама једног питомог приградског насеља, удаљеног свега двадесет и пет километара од Београда, подно јужних падина Авале, у оквиру градске општине Вождовац, а зове се – РИПАЊ... Питате, сигурно, зашто баш Рипањ...?!

Рипањ је окружен лепим и живописним приградским насељима: Зуце, Врчин, Бегаљица, Мала Иванча, Раља, Парцани, Барајево, Рушањ, Пиносава..., и општинама Гроцка, Сопот, Барајево, Чукарица... Ту су и три пруге, солидни путеви, излаз на Ибарску магистралу, недалеко је и аутопут Београд-Ниш... За његових свега десетак хиљада становника, „мали рај“ на земљи. Имају и нижеразредни фудбалски тим.

К'о велим, кад већ нисмо успели да одемо на Светско фудбалско првенство у Бразил, и да видимо тај светски град Рио де Жанеиро, покренимо надалеко познату „српску“ наивну маштовитост, непревазиђену „српску“ наивну нарав, смисао за „српску“ наивну упорност..., унесимо мало „српске“ наивне инвентивности и назовимо „недужни“ Рипањ фудбалскијим именом – Рио де Рипањ.

Засигурно, у Рио де Рипњу: и челне фудбалске људе из ФСС, и посленике фудбалске струке, и многе спортске новинаре, и посебно спортске коментаторе, и политичаре у спорту, и „лиценциране“ фудбалске менаџере, и „пераче пара“ у фудбалу, и болесно амбициозне родитеље, и разноразне „пришипетље“ око фудбала..., дочекаће мештани широко раширених руку, онако, народски, пуни „разумевања“ и „стрпљења“... Да тамошњим честитим домаћинима чобанима, ратарима, воћарима..., српски  „фудбалски зналци“ (при)помогну, да припазе на свеколику стоку, да окопају њиве и воћњаке, да култивишу баште, да почупају коров, да се „позабаве“ мало припремом села за зиму... и, можда, неки мало се подсете својег порекла. Можда буду боље „рипали“ у природном амбијенту.

Ае, ваљда смо се већ довољно разумели, да (их) не „грдим“ више! Ако их све ово моментално не „отрезни“, онда нам више (и) нема спаса, бар не – у фудбалу...! Ако (ни)је „фудбалским паметњаковићима“ свеједно: Рио де Жанеиро или Рио де Рипањ (?!), онда, живи ми били: „Нејасно им ди су, јер ни за ди'су нису!“... Пријатно!