ФУДБАЛ (НИ)ЈЕ ИГРА

Говоримо фудбалска игра. Пишемо фудбалска игра. Гледамо фудбалску игру. Бавимо се фудбалском игром... А, изгледа, ФУДБАЛ је све само НИЈЕ ИГРА! Или је све мање и мање „фудбалска игра“, а све више и више нека „друга“ игра.

Много тога, када је о разумевању „фудбалске игре“ реч, може се сместити у оквиру појмова ТЕХНОЛОГИЈЕ и МЕТОДИКЕ те масовне „најлепше споредне ствари на свету“, ипак – игре, која има и своја прецизна ПРАВИЛА. Но, није то сада главна тема овог блог поста.

Није сада ни тема шта је од настанка фудбалске игре, пре око век и по, утицало на њен развој. Мисли се на побољшање ТЕХНИКЕ, унапређење ТАКТИКЕ, подизање КОНДИЦИЈЕ, усклађивање ПРАВИЛА...

Да прескочимо и тему о велелепним све удобнијим стадионима, центрима за тренирање, фудбалским академијама, травнатим „теписима“, спортској опреми, квалитету лопти, медијском простору, селекцији младића и девојака од најмлађих узраста...

Хајде да нећемо ни о превисоким трансверским новчаним износима, о одласку веома младих играча у иностране клубове, о „болесној“ амбицији родитеља, о подмићивању тренера и селектора, о монополу лиценцираних фудбалских менаџера, о „робовским“ уговорима играча, о мешетарењу политичара у спорту, о (не)часним судијама...

Зашто бисмо сада наводили куповину школских диплома фудбалерима у оквиру потписаних уговора, о све „тањем“ образовању, о неспортском начину живљења, о све већој некултури укупног понашања, о поремећеном систему друштвених вредности, о све присутнијем естрадном начину и изгледу, о узбуњујућој неписмености, о навијачима хулиганима...

Прескочимо и реч СТРУКА, јер и наши тренери „крпе“ дипломе и лиценце, изложени су утицају разних „Абрамовича“, подлежу „дарежљивости“ имућнијих родитеља, немушти су и неписмени у изјавама након утакмица, руку на срце и смењују их чешће од „годишњих доба“...

Ако неко очекује да поменемо и (белосветски) феномен КЛАДИОНИЦА, нека му буде, јер прича о њима тек води предалеко, довољно позната... Као и све већа учесталост разник такмичења по узрастима, регионима, полу, циклусима... У сваком минуту, широм земаљске кугле, игра се довољан број утакмица, кладионичари „трљају руке“.

...И тако..., у недоглед! Има још много тога „антипротивног“ када се мисли на ФУДБАЛСКУ ИГРУ. Боље рећи: на све изван и око саме – фудбалске игре! Маа, директно, близу смо закључку: ФУДБАЛ НИЈЕ ИГРА.

*

Занимљиво је, сложићете се, где смо ми у свему томе. „Бацимо поглед“, летимично, на фудбалску игру код нас, чисто поређења ради са европским и светским окружењем.

Заостајемо много. Не само у брзинској издржљивости, већ и техника и тактика. Ми у тим битним елементима фудбалске игре каскамо за светом. Недостатак одговарајуће физичке спреме је хронична болест нашег фудбала. Клубови избегавају да ангажују стручне тренере за физичку припрему, наши неуки тренери, који су одувек носили презир према науци, плаше се стручњака који више знају од њих. И они све раде са играчима сами. Једина новина је да се сад ангажују тренери за рад са голманима. Све друго је као и пре шездесет, педесет, четрдесет, тридесет..., година: ради се на превазиђен начин!“

О разлозима ниске ефикасности кад се супротстављамо европским тимовима или селекцијама, боље од ичега казују стручна „снимања“ наших утакмица. Прво видео снимања, а потом мерења.

Мери се време од позиције до позиције, као и пређени простор. Невероватно је како ми улудо расипамо драгоцене секунде у преношењу игре. Намерно стручњаци са Факултета указују на „преношење игре“, јер модеран фудбал је елиминисао „заустављање лопте“, посебно када је фудбалер  у месту. Лопта се мора даље проследити, у кретању (и лопта и играч). Играч, без обзира у којој се линији тима налази, увек треба да има идеју где ће лопту проследити, још док је није ни примио. Тада се може играти брзо и разбити одбрана противника. Све друго је анахронизам, а где је тек кибернетика, хааах, „кинеско писмо“ за наше тренере...

За наше фудбалере и недовољно стручне тренере „шпанско село“ јесте и принцип: „Вештина је постићи гол, а да притом играч не додирне лопту!?“. Готово у оквиру метафизике, надреално. Или, на пример, што боље се снаћи у „нултој тачци“ (или „мртвој тачци“), у тренутку када одузмеш лопту од противника. Обратите пажњу и на неумешност и необученост наших фудбалера, „носилаца игре“, колико нису вешти у „скривању намера“ током зачетака или настављања одређених акција.

Недовољно стручан рад проузрокује очигледне основне проблеме нашег фудбала: недопустива спорост, преспоро „освајање“ терена, много широка игра, проблем са „изношењем“ лопте из одбране (са наше половине терена), оптимално груписање играча на терену, неправовремени потези, неувежбаност „прекида игре“, слаба концентрација на игру...

*

Уместо закључка: Универзални играчи будућност су светског фудбала. Играчи који могу да се понашају подједнако на било ком делу терена, у различитим ситуацијама. Да брзо трче, брзо мисле и брзо играју. (Да, да, али наши играчи – „мало сутра!“) Јер, фудбал је превелика игра да би био само бизнис, али и превелики бизнис да би остао само игра! (Не само зато што је „лопта округла“, већ...?!?!...)