МОЈЕ О ВРЕМЕНИМА

ПРЕ*ВРЕМЕНА

Садржај песме на средњу генерацију се односи,

на оне који су одвећ начели јесење дане живота,

свако се са понеком својом четвртином поноси,

не знају још једино: колика им је трајања квота?

*  *  *

ВРЕМЕНСКЕ ЧЕТВРТИНЕ

Време за нас, наравно, није стало,

четврт је часа до поподневних два,

можда је, чини се, успорило мало,

или су спорија наша осећања сва.

Време данас, не пузи испод клатна,

четврт је века од нашег средњег доба,

нису нам сва сећања потпуно златна,

довољно да се још много тога проба.

Време јуче, попут вихора је протекло,

четврт миленијума, стихова на хиљаде,

међу корице књиге скоро све би стало,

претачу се у праве живописне баладе.

Време сутра, ко може да га предвиди,

четврт нам је још од трајања животног,

од помисли на више у глави нам бриди.

корачамо даље од живљења комотног.

Време наше, пролази, протиче, тече...

четврт по четврт, која год да је мера...

угледаш јутро, трепнеш, оно већ вече,

једва стаје у песникове мисли и пера.

*  *  *

(Д. П. 23-24. јануар 2018, Земун; неке временске четвртине...)

  **Фото ~ Шетња Кнез Михаиловом улицом, 23. јануар 2018:

               (1) ваш блог песник и (2) голубица&голуб

   (Напомена: идеја за песму настала након снимака и шетње)

ПОСЛЕ*ВРЕМЕНА

Зашто и откуд су четвртине као јединице мере,

није уопште важно, јер то је песничка слобода,

битно да у нама увек има довољно наде и вере,

живот има смисла и кад завредимо четврт бода.