МОЈЕ О ЛАГАНОМ

ПРЕ*ПЕСМЕ

Пробајте да напишете песму, слободно.

Поиграјте се римовањем бираних речи.

Сместите своје мисли у стихове удобно.

Немојте да вас ваша неодлучност спречи.

*  *  *

ПЕСМА ЈЕ ЛАГАНА...

Није потребно

објашњавати – песму;

као ни виц.

Јер, песма је песма;

а, виц је виц.

Или – није!?

(Толико о вицу, тек.)

Певајмо сад о песми,

о песми лаганој...

И, мало о песнику.

Ко буде разумео, схватиће.

А, ко не буде разумео,

нека прочита више пута.

Песнику је дат

дар слагања речи.

И лепота, и необичност

разноврсности израза.

Да кад год пожели

пређе на риме,

кад душу нам

намерава да лечи.

Не може тад нико

да га у томе спречи.

Не може песник

да испева песму

баш сваког дана.

Нити може баш

сваку такнуту душу

да потпуно излечи.

Песма бар једанпут

прочитана, више је лек

у тело трајно утиснута,

налази сама свој пут.

Песма је једноставна

и веома сложена,

у исто време,

она је често и лагана.

Увек је другачија,

и разне су јој теме.

Осећањима је

обложена вишеслојно,

често недоречена.

Када бих сада

почео да ређам

само појмове неме,

наставили бисте

с речима небројно,

јер сви имате својих

одабраних речи листе,

за наставак ове песме,

сасвим довољно.

Пробајте, напишите је

лагано и слободно,

јер, песма је песма,

и није потребно –

објашњавати је;

верујте да она јесте,

не реците да она није.

*  *  *

(Д. П, 17-18. јун 2017, Земун; песма једноставна, лагана...)

   **Фото: (1) Плаветнило небеских облака... и (2) рођендански селфи...

ПОСЛЕ*ПЕСМЕ

Написали сте ипак своју необичну песму.

Песма је песма, не треба је објашњавати.

Имате и ви сад своју малу песничку чесму.

Свако речи може – одузимати и додавати.