ПРЕ*МОРА
На море када путујемо,
са унуцима да летујемо,
безброј идеја се ствара,
и свако се тад одмара.
Игра свима постаје лек,
времена има на претек.
Десетак прелепих дана,
без посебног су плана.
А док играрије трају,
они се боље упознају.
* * *
ДЕДА И УНУКА
Плажа морска,
дуж обале,
и крупан песак,
беж боје,
нема лажи,
нема подвале,
деда и унука
дане не броје.
Пливање,
сунчање, гњурање,
игра у влажном
топлом песку,
скакање, јачање,
гуркање...
у сваком сунчаном
бљеску.
Беле шкољке и
каменчиће,
унука у
плићаку сакупља,
деда се за
њом лако креће,
у руку му их она
оставља.
На једном
месту много деце,
и разних шарених
пешкира,
маце, куце,
делфини, меце...
а највише
дечијег немира.
Док велики су
таласи,
море са
балкона гледају,
чекају да се
оно скраси,
и опет се
чарима предају.
Чим одиграју причу
бајну,
играчка их у соби
чека,
унука и дека
имају тајну –
леп плишани „зека
Пека“.
Исписане на
песку поруке,
деца их
стварају прстима,
отисци сваке ноге
и руке
– упућене су нама
свима.
Све баке и деке
света,
загрлите
своју унучад,
мир ће лакше
да цвета,
биће свима
боље – тад!
* * *
(Д. П,
10. септембар 2015, Неи Пори, грчко Егејско море)
ПОСЛЕ*МОРА
Са мора кад се врате,
унучад, деке и баке,
дуго још о томе причају,
и снимке лепе гледају.
Планирају нове авантуре,
призивају радости буре,
лице им свима блиста,
смишљају акција триста.
Нема коментара:
Постави коментар