МОЈЕ О ОТКУЦАЈИМА

ПРЕ*ОТКУЦАЈА

Откуцаји срца и сата пониру и узлећу.

Срце куца а сат откуцава, непрекидно.

Откуцаји некад урањају у тугу, и срећу.

Кад откуцаји утихну, испод њих је дно.

*  *  *

ОТКУЦАЈИ САТА И СРЦА

Нису откуцаји срца исто што и откуцаји сата.

Откуцаји сата су чврсто учасовничени.

Откуцаји срца су животом надахнути.

Сваки откуцај срца је раскош оригинала.

Сваки откуцај сата је поновљен акорд.

Откуцај нове секунда само је иста фраза.

Откуцај такнутог срца одраз је даха и уздаха.

Одјек часовника бат је истрајан и равномеран.

Дамар поникао из срца није лако читљив.

Откуцаји срца броје непоновљива усхићења.

Откуцаји сата бележе огољене тренутке.

Удари срца не могу бити нотама записани.

Њихања клатна најчешће су једнолична.

Откуцаји срца немају секунде и минуте.

Откуцаји сата немају животне нијансе.

Сат откуцава свима препознатљив белег.

Срце само песнику откуцава знане знаке.

Сат разбацује своје откуцане тика-таке.

Срце хронолошки слаже стихове у песме.

Сат сакупља минуле нам нити и путање.

Срце шири шумове танане разноврсне.

Откуцаји сата налик су на возове и шине.

Откуцаји срца јуре као разиграни слапови.

Сат подсећа на пригушене одјеке баса.

Срце личи и на танане звуке клавира.

Сат откуцава по већ изанђалој инерцији.

Срце буди и подстиче, док крв протиче.

Откуцаји сата као да само равнају поља.

Откуцаји срца надлећу и долине и планине.

Откуцаји сата клањају се сликама у оквирима.

Откуцаји срца додирују душу речи и осећања.

Откуцаји сата имају фирмирану етикету.

Откуцаји срца немају границе, припадају свету.

Часовник неумитно откуцава време свему.

Срце док куца стално има неку нову тему.

*  *  *

(Д. П, 30. март 2019, Земун ~ Многи наши откуцаји!)

**Фото: (1) Годови – отисци у стаблу. (2) Ваш блог песник, млађи.

ПОСЛЕ*ОТКУЦАЈА

Откуцаји постоје увек, и после и пре.

Срце ослушкује душу, док сат време.

Одјек свих откуцаја одасвуд допире.

Све су то неизбежне животне креме.

МОЈЕ О ОПРЕЗУ

ПРЕ*ОПРЕЗ

Опрезно промишљање о опрезу,

доноси значајан квалитет више,

отвара јасну философску лепезу,

границу ка вечности нам брише.

*  *  *

ОПРЕЗ У ПЕСНИКУ

Само добар песник

у себи има – опрез,

песник није весник

дубоког опреза без.

Опрез је у песнику

важнији неголи рез,

неопрез има прилику

да крњи поетски вез.

Опрез песме уздиже

и изнад висина неба,

толико их високо диже

онолико колико треба.

Опрез наскроз умива,

скрива се у песмама,

и кад невидљив бива

дуго одзвања у нама.

Опрез ствара разлику

за збивања у римама,

неопрез покрива слику

бојену тихим плимама.

Неопрез танкост недри,

песме стиска у скелет,

песник опрезом ведри,

слободан удахњује лет.

Опрез није сувишан,

треба увек да је будан,

стих тад није површан;

поетски осећај је чудан.

*  *  *

(Д. П, 19. фебруар 2019, Земун ~ Поетски опрез – неопходан!)

**Фото: (1) Лепота земунског кеја. (2) Ваш блог песник, данас.

ПОСЛЕ*ОПРЕЗ

Схватамо: опрез је битан скроз наскроз,

и мирођија је неизоставна баш у свему;

не може стићи далеко ни један наш воз,
свима треба појаснити ту необичну тему.

МОЈЕ О САМОЋИ (2)

ПРЕ*САМ

Никад ниси сам, чак и кад ти се чини.

Увек у мислима твојим: ја сам, знај!

Нарочито кад нађеш се на месечини;

тад поред тебе стојим, као твој одсјај.

*  *  *

ПОНЕКАД САМ

Да ли си заиста понекад сам,

мада ти се у трену тако чини,

знаш да живот има свој плам,

судбина само баца своје чини.

Испуњавају те многе деценије,

уоквирују сва твоја остварења,

нестају нејасноће: јесте и није,

магле обриси мирног старења.

Корачаш, ипак, на својој стази,

твоје мало Ја тражи своје Ми,

невидљив неко иза тебе гази,

тај неко је Он, а ти си само Ти.

Богојављање, да жељу оствари,

верујеш како никада ниси сам,

шта то понекад срећу поквари,

да л` баш увек све од себе дам?

Благосиљаш за срећу у љубави,

утканој на земљи, небу и океану,

ко се још довољно собом бави?,

не знаш да бираш праву страну!

*  *  *

(Д. П, 19. јануар 2019, Земун ~ Тај осећај, да си – сам!)

**Фото: (1) Близак контакт са Дунавом (2) Ваш блог песник, недавно.

ПОСЛЕ*САМ

После сваке твоје помисли самотне,

о свему што те окружује ил` удаљава,

само ми не реци да је због мене, о не,

могло би да ме намах дубоко успава.

МОЈЕ О НЕУМИТНОМ

ПРЕ*НЕУМ...

Шта рећи о свему што нас свакодневно окружује,

да ли је требало баш све толико тајанствено бити,

што нас ненадано час усрећује а час нас растужује,

ко је тако мудар да зна: колико се треба – повити?

*  *  *

НЕУМИТНО

Неумитно пролази време,

протиче, као да лагано хуји,

не бира садржаје ни теме,

само некад у мислима бруји,

мало гласније уз веће бреме.

Неумитно долази оно битно,

куцка нам на врата или туче,

као да је важно, брзо и хитно,

за данас, за сутра, а већ јуче,

не осећаш: крупно ил` ситно.

Неумитно корачаш животом,

стазом од рођења до смрти,

припадаш томе душом свом,

нема ко други пут да ти прти,

решаваш сам: успон ил` лом.

Неумитно призиваш срећу,

гураш што даље од себе тугу,

ко ће некад да ти пали свећу,

како да преноћиш ноћ дугу,

док звезде ти се небом крећу.

Неумитно нечујно крочимо,

смирености својој у сусрет,

не можемо време да кочимо,

зароњени свако у свој свет;

да ли довољно – волимо?

*  *  *

(Д. П, 19. децембар 2018, Земун ~ Да ли је скоро све – неумитно!?)

**Фото: (1) Близак контакт са снегом (2) Ваш блог песник, данас...

ПОСЛЕ*НЕУМ...

Описујемо живот и као стазу: од рођења до смрти,

сваког своја стаза у далеку смиреност лагано води,

све се у животу незнано у непрекидном кругу врти,

понешто нам увек смета а често уме и да нам годи!

ФРУШКОГОРСКИ ЈУНСКИ ДЕТАЉИ

После мајских дана, забележених у претходном фото-запису на Фрушкој гори,
погледајмо и детаље забележене у месецу јуну који није био уобичајен, већ:
сунце, киша, ледене куглице, ветар, промене - и у току дана и у току једног
јединог часа.
Леп је боравак у природи, уз кишне капи, уз необичне облаке, уз плодове воћа
који или тек долазе или су већ доспели, или су већ фотографисани и обрани...
Петнаест насумице одабраних фото снимака требало би да дочарају збивања
и детаље викендашког живота; неко ће рећи - уживања.
Кренимо редом, прво иде фотографија, па мало текста тек да покрене и
усмери наша размишљања и промишљања.

*  *  *

Смоквин лист - довољно је само рећи и асоцијације не престају...

Крушке након купања, кишним капима, крећу ка зрењу...

Трешње су већ убране, ово је само снимак за успомену и похвалу...

Дуње, треба још мало стрпљења, лепо их је гледати и чекати...

Бадеми, бадеми, здрави су за срце, бар седам дневно...

Орах се осамио, окружио лишћем, он има своју причу...

Лешник: чоколада, сладолед, торта, палачинке...

Грожђе, разне врсте, обећава, жељно га чекамо, има још времена...

Мердевине, старе мале и нове триметарске, довољне су за бербу...

Кајсијица, млада, баш "к`о слика", само неколико комада...

Гнездо, угнездило се, таман за необичан снимак...

Поглед ка небу: облаци; нова природна чаролија...

Након сваке кише, цистерна се допуни кишницом са олука...

Вишњевача: ко зна,,зна (!), све природно, ваља се - помало...

Као и обично, мој потпис: "ноге на киши"..., а глава на сувом...


*  *  *

Уместо посебне одјаве, хвала на пажњи!

ФРУШКОГОРСКИ МАЈСКИ ДЕТАЉИ

Сваки мај, свако пролеће, рекли бисмо увек исти редослед
збивања у природи, бујање.
Некад са више сунца, некад је више кише, некад поветарац
јаче и чешће дува, понекад...
Некад примећујемо природну околину с више детаља,
а некад смо лењи да запажено фотографишемо.
Покушај да у свега петнаест одабраних снимака стане
што више од ове приче; наравно, много више је остало
необјављено, за неку другу блог прилику.
Казивање (испод фотки) које следи - фотографијама и речима -
ниже се спонтано, "непрскано", и без посебног редоследа.

Воћњак, покошена трава, поравнати кртичњаци, подбочене гране...




















Погледајте пажљиво: у загрљају две оближње гране - трешња и дрењина...

Трешње, разне врсте, доспевају стабло за стаблом, током маја...

Плод трешње, опет, негде гушће, негде ређе, негде слађе...

Крушке само што нису доспеле, чекају месец јун...

Јабуке баш и не журе, стрпљиво чекају свој редослед...

Бадем - младо стабло испред вишедеценијског - кочопери се...

Моја столица, премештам је често, тренутно ка капији, и винограду...

Прошетам ја и до сваког чокота, изгледа, биће грожђа...

Вода за умивање и освежење, топла, чиста кишница...

Фрушкина мала Медена, кад се наједе, прилегне код њеног точка...

Све што је за ложење, за зиму, прикупља се и слаже, током године...

Ружа за очи и душу, њен мирис доноси поветарац...

Ружа која одолева свега један дан, а онда латице отпадају...

Зар без мене (!?), хаха... Покоја вишња је тек сазрела...


* * *

Очигледно, лепота је свуда око нас, треба је само уочити.
И мирис, и укус, и тишина и мир, непоновљиво, неописиво...
Било је то петнаест насумице одабраних фотографија.
Уздуж и попреко, током месеца маја, подно Фрушке горе...

МОЈЕ О НИЗУ

ПРЕ*НИЗА

Живот је сав у низу, повезују га необичне нити,

узалуд је правити било какву детаљну анализу,

јер знамо шта је било, ал' не знамо шта ће бити,

понекад је истина далеко, а некад толико близу.

*  *  *

НИЗОВИ И НИТИ

Кораци, у низу

– или те покрећу, или гризу.

Спајају их нечујне нити.

Трагови наши увек остају,

немогуће их је сакрити.

Реченице, у низу

– или за синтезу, или анализу.

Реч по реч, везују их нити.

Написи јесу да мисли трају,

све док их је и нас ће бити.

Сећања, у низу

– или су далеко, или близу.

Плету нам их небеске нити.

Осећања их често крију,

време ће им некад судити.

Путовања, у низу

– или у Атини, или Паризу.

Осликавају их стварне нити.

Они који небројено путују,

маштају како пут допунити.

Уздаси, у низу

– или у животу, или квизу.

Поспешују их чаробне нити.

Увек се изнова преобликују,

емоције их умеју узвисити.

Загрљаји, у низу

– или гратис, или уз визу.

Разне их учвршћују нити.

Нечије руке што пријају,

увек нас желе обухватити.

Пољупци, у низу

– или у смиреност, или кризу.

Позлатни од племенитих нити.

Усне нетајновито показују

и оно што не треба крити.

*  *  *

(Д. П, 25. март – 13. април 2018, Земун ~ Требало је тражити речи...)

**Фото: (1) Близак контакт с лабудовима (2) Овде почиње Земун.

ПОСЛЕ*НИЗА

Живот је као геометријска дуж – од рођења до смрти.

Низови су понекад еластични, а понекад крути и крти.

Срећа што нас увек окружује толико различитих нити.

Тренуци животни, сабрани – или су богати, или шкрти.