tag:blogger.com,1999:blog-6928551206137462522.post6349475253483339575..comments2023-11-28T12:10:47.442+01:00Comments on ОсвемуПодЛупом: ПЕРУШКА И ДРУГДраган Петрушићhttp://www.blogger.com/profile/14722615338919952170noreply@blogger.comBlogger4125tag:blogger.com,1999:blog-6928551206137462522.post-6592090649084173602014-11-08T22:29:54.876+01:002014-11-08T22:29:54.876+01:00Istinite priče su uglavnom lepe, emotivne, protkan...Istinite priče su uglavnom lepe, emotivne, protkane sećanjima... Ova je jedna od takvih. (Ima ih, naravno, i drugačijih!) Kada ih "podelimo", onda one podstiču, uče nas, podsećaju, bude u nama nadu i veru... Poštovanje, Milena, i veliki pozdrav!Драган Петрушићhttps://www.blogger.com/profile/14722615338919952170noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-6928551206137462522.post-29185491256967513552014-11-08T21:02:21.830+01:002014-11-08T21:02:21.830+01:00Gospodine Petrušiću, zaista divan post ! Jako ljep...Gospodine Petrušiću, zaista divan post ! Jako ljepa i emotivna priča pisana kroz sjećanja.Želim Vam još mnogo ovakvih priča. Pozdrav !Milena Vujinovićhttps://www.blogger.com/profile/07276484268842680064noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-6928551206137462522.post-38612304496331230622014-11-08T17:57:33.999+01:002014-11-08T17:57:33.999+01:00Србимире, овако надахнут твој коментар примерен је...Србимире, овако надахнут твој коментар примерен је одраз на истиниту причу из прошлости која благотворно дотиче нашу садашњост, претиче нашу стварност и опет нас очекује негде у будућности. Одјек приче је неисцрпан. Све време сам је носио дубоко у себи, а сада сам је само поделио и са вама. Драго ми је. Биће још сличних прича!Драган Петрушићhttps://www.blogger.com/profile/14722615338919952170noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-6928551206137462522.post-22581409778180313682014-11-08T17:34:09.261+01:002014-11-08T17:34:09.261+01:00Сентиментални споменар, чита се у једном даху. Жив...Сентиментални споменар, чита се у једном даху. Живот пролази а слике као сведоци прошлог остају, к'о чаробни штапић у трену враћају сете - доживљаје - успомене на прохујало у вихору времена. Носталгичан осврт као у песми. Хвала. За радост вашу ведру, драгу, За игру плаху крај дрвећа, За клик и песму вашу благу, К'о класје младо што тек шуми, К'о поток ведри са планина, Били сте осмех што бол уми, Били сте живот што наступа. Били сте светлост која сине, ви сва нада школских клупа, с љубави много, с много воље, били сте уздање Отађбине! Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/17846682153449078367noreply@blogger.com