ПРЕ*СЕДИ
Одморимо бар
мало од (пре)тешких тема!
Од стихова
добрих, па чак и оних слабијих,
бољег читачког
одмора, мислим да – нама.
Зато, у блог
поетској форми, препоручио бих:
* * *
НЕСАНА НОЋ
Очекујеш сутра
моју реч
и несану
бдијеш ноћ
и безброј пута
губиш моћ
и будиш се из
сна
– исто чиним и
ја.
Везане су ми
мисли
јер хтео сам, да
на свим пољима,
све од себе
дам.
Очекујеш моју
реч,
иза себе имамо
непроспавану
ноћ,
не скривамо
осећања...
И хоћу сад, да
једно време,
будем сасвим
сам.
(Д. П, 7. март '78, помало
– одређена неодређеност)
* * *
НЕОБИЧНО
Време и ти,
време и ја,
– две казаљке
старог
будилника,
...поклопљене.
Погледај
природу
како је
огромна
кад смо у њој!
Попнимо се на
брдо,
биће нам све
ко на длану!
Радујмо се
ноћи,
кличимо новом
дану!
Признајем, водим
те
кривудавом
стазом,
скрећем с пута,
...ти одговор
чекаш.
Чекам га и ја –
необично...!?
(Д. П, 31. јануар '74, ваљда
– необичност у неискуству)
* * *
КАД СВИ
СПАВАЈУ
Кад сви
спавају,
шетају пси
скитнице
и снови.
Негде се чује
лавеж
или говор у
сну.
Стазе су
изукрштане.
Шума ћути до
првог шума.
Само се чује
шапат лишћа
као и уљуљано
језеро,
али нема обале...
Таласи одлазе
ноћним возовима
у далека
праскозорја.
Обличја се
издижу на месечини.
Пси би се радо
лавежом
још јаче
огласили,
смета им
тишина.
Понеки прозор
осветљен.
Кад сви
спавају,
шетају само
снови
и пси –
скитнице.
(Д. П, 6. септембар '78, по поноћи, мотив
не баш одређен; само жеља за
писањем.)
* * *
ПОСЛЕ*СЕДИ
Сад кад промислим
мало боље,
и седнем после
оцене: „један!“,
још нам је
широко равно поље,
а покушај
овај, био је – вредан!